Imate loše misljenje o konoplji? Nema potrebe za tim! Konoplja je u stvari jedna jako korisna biljka, kako za nas, tako i za planetu! Saznajte kako nam konoplja može pomoći u smanjivanju našeg ugljeničnog otiska i na koje sve načine možemo da je iskoristimo.

Kanabis i njegova borba za legalizacijom privlači sve veću medijsku pažnju, kao i raspravu među ljudima. U mnogim državama rekreativna upotreba marihuane je odavno legalizovana, dok su neke nedavno dozvolile upotrebu medicinskog kanabisa u cilju lečenja.

Kao što možemo videti, marihuana ide ka tome da postane legalizovana, samo je proces ka tome dosta spor. Sve više dokaza se može pronaći koji svedoče o njenim zdravstvenim benefitima na naše telo. Zbog toga se i misli da će jednog dana marihuana biti svuda 100% legalna.

Njen put delovanja je različit od osobe do osobe. Nekim ljudima podiže apetit, nekima smanjuje anksioznost i nemir, dok neke poblesavi i nasmeje, mada korisnici ove biljke kažu da utiče na još mnogo toga. Oni tvrde da marihuana može da pomogne ljudima i sa ozbiljnijim bolestima poput glaukoma, zapaljenja, čak i nekih teških bolesti poput kancera i autoimunih oboljenja. Na kraju kako god da okrenemo, moć marihuane nikako ne možemo demantovati, ali ona nije jedina u ovome. Ljudi smatraju da je njena bliska rođaka, o kojoj se manje zna, čak korisnija i delotvornija od marihuane i ona je domaća konoplja.

Konoplja o kojoj mi pričamo je drugačija od marihunane. Po izgledu i ne baš, ali po hemijskoj strukturi jako. Ona sadrži mnogo više CBD-a i dosta manje THC-a u sebi, a to je ključna razlika između njih dve. Za CBD je dokazano da, kao i marihuana, čini čuda za nas i naše telo samo što on nije opojan i ne izaziva halcinogena dejstva! Mada i pored toga, sadnja i prodaja konoplje je bila širom sveta zabranjena i zakonom kažnjiva. Danas je to malo drugačije, pored Amerike, dosta država je legalizovalo konoplju kao i njenu upotrebu. Kod nas u Srbiji je postalo legalno saditi i praviti proizvode od 3 dozvoljene sorte konoplje koje su zakonom regulisane i imaju u sebi manje od 0,3% THC-a.

Iako se konoplja dosta razlikuje od marihuane, ljudi ih i dalje nepravedno mešaju. Zato smo vam u daljem tekstu spremili 7 razloga zbog kojih ćete opet razmisliti o konoplji i najverovatnije, kao i mi, zavoleti.

1. Konoplja je izuzetno zdrava za nas

Kada bismo rastavili konoplju na delove, videli bi da svaki deo ima nešto dobro za nas. Od semena, preko listova, do cele biljke, sve je hranljivo i prepuno zdravih materija koje naše telo koristi. Počećemo od najprostijeg, a to je seme. Sigurno ste čuli za seme konoplje i za njegovu nutritivnu vrednost. Ako niste onda ćete upravo saznati! Seme konoplje je prebogato esencijalnim masnim kiselinama - linolnom (omega-6) i alfa-linoleinskom (omega-3). Ove masne kiseline pozitivno utiču na zdravlje svih organa u telu, a najviše srca. Pripadaju grupi nezasićenih (zdravih) masnih kiselina koje snižavaju nivo LDL holesterola i pozitivno utiču na ceo kardiovaskularni sistem. Takođe je prepuno rastvorljivih i nerastvoljivih vlakana što znači da pospešuje probavu i varenje. Ono što ga čini zaista neverovatnim je to da seme konoplje drži titulu kao seme sa najvećim procentom proteina u sebi. Čak 32g proteina u 100g semena!

Ali dosta o semenu, kao što smo rekli cela biljka je zdrava, što nas dovodi do listova i cvetova. Cvet konoplje sadrži najveći procenat kanabinoida u sebi. Kanabinoidi su supstance koje naše telo koristi u svom endokanabinoidnom sistemu, a ovaj sistem igra ulogu u skoro svakoj funkciji našeg tela. Njegova glavna uloga je održanje homeostaze (ravnoteže) našeg organizma. Dva najbitnija kanabinoida su upravo CBD i THC, ali ono što dominira u konoplji je CBD. Slično marihuani, CBD deluje na dosta stanja u našem telu poput: bola, upale, anksioznosti, zapaljenja, stomačnih problema, disajnih problema, mučnine, glavobolje, usporenog metabolizma, lošeg raspoloženja, autoimunih oboljenja, čak i kancera.

Cvet, listove, kao i celu biljku možete kuvati i od nje praviti čaj ili cediti da biste dobili ulje.

2. Dobra je i za planetu!

Konoplja je prilično jaka biljka i prilikom sadnje joj ne treba nikakva prihrana niti pesticidi. Samo ovo što smo rekli je već dovoljno dobar razlog njenog korista planeti. Prilično je jednostavna za održavanje, nikakva joj hemija ne treba da bi opstala i šta više konoplja obogaćuje zemlju u kojoj se nalazi. Dok raste, njeno korenje prozračuje tlo kiseonikom, dodatno ga učvršćuje i sprečava eroziju tla. Kad se konoplja izvadi, ostaje bogato i hranljivo zemljište, a ovakvo zemljište je savršena podloga za neke druge osetljivije vrste biljaka. One za uzvrat mnogo bolje napreduju i manje im pesticida treba da bi opstale. Pored toga što je dobar usev, konoplja se dobro pokazala i kao sirovina za izradu papira, tekstila, odeće, biorazgradivih materijala, bio goriva i lekova.

3. Konoplja nije marihuana!

Ljudi koji nisu pristalice konoplje su stvorili ovu averziju zbog toga što smatraju konoplju i marihuanu istom biljkom. Iako su dosta slične, postoji jedna jako bitna razlika između njih, a to je razlika u količini CBD-a i THC-a. Najprostije rečeno, konoplja u sebi sadrži manje od 1,5% THC-a, dok u marihuani ovaj broj prelazi i 10%. Ovo znači da vas konoplja nikada neće „odraditi" ili „naduvati", kao što to može marihuana. Jednostavno ova količina THC-a nije dovoljno velika da bi delovala opojno. Nadamo se da je to rešeno jednom za svagda.

4. Ima neverovatnu sposobnost upijanja i čišćenja toksičnog materijala

Verovali ili ne, ali konoplja je možda jedina biljka koja bi preživela nuklearni rat i to ne samo preživela, nego i uspevala. To je zato što poseduje jako dobru sposobnost apsorpcije toksičnih materija i radijacije. Ljudi je uglavnom sade na mestima gde je pronađena velika koncentracija otrova baš zbog toga što upija sve to i iza sebe ostavlja mnogo čistiju zemlju i tlo. Dobar je saučesnik protiv korova i invazivnog bilja, dok njoj samoj ne treba skoro ništa da bi opstala. Napokon biljka koja zna da se brine sama o sebi!

5. Za razliku od nas, konoplja nema ugljenični otisak

Ugljenični otisak je merilo koje predstavlja emisije gasova sa efektom staklene bašte svakog pojedinca na godišnjem nivou i omogućava nam da proverimo koliki je naš lični uticaj na klimatske promene.

A konoplja ga nema? Kako? Pa, ovako, konoplja ne da ga nema, nego ga smanjuje.

Ona se ponaša kao neka vrsta usisivaca ugljenika. Mnogo voli ugljen dioksid i rado ga uzima pri svakoj prilici, a za uzvrat nam daje kiseonik! Ne znamo da li ste čuli, ali postoji alternativa klasičnog betona, a to je „bio-beton" od konoplje. Ovaj beton je u stvari biokompozitni materijal koji može da se koristi kao zamena za beton. Najveći značaj ovog bio materijala je taj što ne zahteva upotrebu fosilnih resursa i to što može da diše. Dobro ste pročitali, ovaj bio beton od konoplje upija ugljen-dioksid iz atmosfere i otpušta kiseonik, za razliku od klasičnog. U svetu se već uveliko prave objekti od konoplje, kao što su kuće i mostovi.

6. Od nje se dobija super jako vlakno

Od konoplje se već vekovima prave mreže za ribu i odeća. Kada se preradi, od nje se dobije jako i izdržljivo vlakno koje odoleva svemu. Šta više od jednog hektara posađene konoplje se može dobiti 3x više materijala nego od 1ha posađenog pamuka ili 6x više od 1ha posađenog lana. To je mnogo vlakna!

Kod nas već možete videti odeću i modne dodatke napravljene baš od konoplje.

7. Za sve je dobra

Kada upotpunimo sve što smo rekli do sada, možemo zaključiti da je konoplja dobra za sve. Njeno seme je kompletna namirnica koju ne bi bilo loše uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Čaj i ulje poseduju razne pozitivne lekovite osobine. Za razliku od marihuane, konoplja i njeni proizvodi nisu halucinogeni i ne izazivaju nikakva psihička dejstva. Dobra je za planetu i smanjuje nivo ugljen-dioksida iz atmosfere. Od nje mogu da se prave bio materijali, odeća, lekovi kao i biorazgradiva plastika.

Ostaje još samo pitanje, da li postoji nešto što konoplja ne može da uradi?